Zamislite carstvo snova koje se prepliće sa stvarnošću, gde svaki kadar nosi dah inspiracije i duboke emocije – tu počinje putovanje u svet Stefana M. Mladenovića. Kroz zamršene puteve njegove mašte, gde se stvarnost stapa sa fantazijom, ovaj mladi genije oslikava slojevitu priču koja obara s nogu i ostavlja vas bez daha.
Rođen sa darom za glumu i umetnost, Stefan ne samo da dominira scenom svojom pojavom, već i svojom sposobnošću da prenese duboke emocije i kompleksnost likova koje tumači. Nagrađivan ne samo u svojoj domovini, već i van granica, Stefan je osvojio pažnju kritike i publike svojim nezaboravnim nastupima.
Gost METS INTERVIEW-a, direktno iz Španije, Stefan M. Mladenović
STEFAN
METS: -Kako je počela vaša avantura u filmskoj industriji i šta vas je inspirisalo da se
posvetite stvaranju filmova na španskom i srpskom jeziku?
STEFAN: -Pre tačno dvadeset godina, iznenada sam se inspirisao gledajući glumicu Barbaru Mori. Mogu reći da me je njen lik iz čuvene telenovele Rubi poveo na ovu avanturu. Godinu dana kasnije, palicu preuzima čuveni španski reditelj Pedro Almodovar koji me je svojim filmovima uvukao u svet sedme umetnosti. Njih dvoje su moje duende. To često volim da kažem baš iz razloga što duende jeste španska reč koja na najbolji mogući način može opisati njihov uticaj na moj život. Reč koja opisuje misterioznu moć umetničkog dela koja veoma duboko dotakne osobu. Zahvajujući njima, 2017. godine je došao i moj prvi kratkometražni nezavisini film na španskom jeziku ’’Quiero decirte’’.
METS: -Možete li nam reći nešto više o vašoj produkciji ARTISTA DE LA FE FILMS i koji su vam bili najveći izazovi u njenom osnivanju?
STEFAN: -U procesu rada na svom drugom kratkometražnom filmu ’’Lui Lack, tú to tienes la culpa’’, koji je realizovan uz pomoć Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu, počeo sam da razmišljam o svom ’’potpisu’’. Tako se pojavilo ime ARTISTA DE LA FE što bi u bukvalnom prevodu značilo – umetnik od vere. Sada kada pogledam, to jeste najbolji mogući opis mog stvaralaštva ali i mene samog, jer nikada nisam gubio veru ili nadu da je sve moguće – čak i onda kada je bilo izuzetno teško. ARTISTA DE LA FE FILMS još uvek postoji ’’nezvanično’’ ali će zasigurno postati i zvanična produkcijska kuća onog dana kada bude bilo neophodno da uđe u neku vrstu registra. Pretpostavljam da će sa tim tek doći i oni najveći izazovi.
METS: -Vaši filmovi istražuju društveno relevantne teme i promovišu ljudska prava. Kako birate teme za svoje filmove i koliko vam je važno da filmovi imaju društvenu angažovanost?
STEFAN: -Svi moji dosadašnji filmovi su inspirisani istinitim događajima. To su događaji koje sam čuo od prijatelja, događaji koje sam lično doživeo ili događaji pomešani sa fikcijom… umem da koristim i svoje nekadašnje strahove i prebacim ih na veliko platno. Smatram da je društvena angažovanost i te kako potrebna u umetnosti pogotovu u ovom pomahnitalom dobu poremećenih vrednosti. Moj konkretan razlog da kroz svoje filmove govorim o ovim temama je da pomognem nesigurnim, uplašenim i sakrivenim dušama koje ceo život provode u najmračnijim dubinama. Po mom mišljenju umetnost ima najveću moć na svetu, jer je ona ta koja je moj život promenila na bolje. Voleo bih da i moja umetnost jednog dana, isto tako, nekome promeni život.
METS: -Vaši filmovi su osvojili nagrade na brojnim međunarodnim filmskim festivalima. Kako se osećate povodom ovog priznanja i kakav uticaj mislite da vaši filmovi imaju na publiku?
STEFAN: -Kada počnete od nule. Kada pređete hiljade i hiljade kilometara prateći svoju najveću ljubav. Kada ostanete budni noćima i razmišljate da li ste vi uopšte za to nešto. Kada ste dosta dugo nesigurni. Kada dobijete i mali vetar u leđa ali sumnja vas ne napušta. Kada stvarate, a imate jedan obrok dnevno, nekad i nijedan. Kada vam je konstantno hladno i želite samo malo da se ugrejete. Kada neprestano delite svoje emocije, a zauzvrat ne vidite ništa. Kada vaša soba postane vaša inspiracija. Kada posle svega odlučite da ipak uradite to. Kada to realizujete bez budžeta. Kada to vidite na velikom platnu ispred koga je publika. Kada se čuje aplauz. Kada vam priđu u suzama i kažu ’’HVALA!’’. Kada vas zagrle. Kada filmski festival okarakteriše vaš film kao: ’’Almodovarian story about facing one's own identity.’’ Kada prođete put od ideje do realizacije. Kada ste maksimalno iskreni. Tada ćete osećati ogromnu zahvalnost i poštovanje prema priznanju, a hteli ili ne iskrenost će uvek uticati na publiku.
“MascotaCupid”
METS: -Premijera vaših filmova će se održati 16. marta u Madridu. Kako se pripremate za ovaj događaj i kakve emocije osećate pred premijeru?
STEFAN: -Smatram da ne postoji određena priprema za velike stvari o kojima smo maštali i na kojima smo godinama radili. Nema tog recepta koji može da nas pripremi na ovakve stvari. Ova premijera za mene lično predstavlja ogroman uspeh kome sam se nadao ali iskreno nisam očekivao da će se i desiti. Užasno sam uzbuđen jer znam da se približava dan kada će španska publika kao i kolege profesionalci iz filmske industrije moći da pogledaju moji dugogodišnji rad. Velika je privilegija, jednog mladog stvaraoca, da ima ovakvu priliku.
METS: -Možete li nam nešto više reći o filmovima koji će biti prikazani na premijeri – “Lui Lack, tú no tienes la culpa”, “Boswellia Sacra” i “MascotaCupid”? Šta je inspirisalo svaki od ovih filmova?
STEFAN: –“Lui Lack, tú no tienes la culpa” je film koji govori isključivo o seksualnom zlostavljanju dece ali i kolektivnog društva koje čine različite zajednice, različite profesije, različiti povodi. U filmu tumačim sedam likova i svaki ponaosob predstavlja različite periode iz mog života koji su bili inspiracija i motiv da kroz fikciju predstavim probleme seksualnog zlostavljanja muškaraca, žena, dece i gej osoba. Ali i probleme mentalnog zdravlja, vršnjačkog nasilja, incesta i mobinga. Psihološki gledano ovaj film predstavlja opus borbi za mentalno zdravlje. Sve dodatne informacije dostupne su na zvaničnom sajtu filma: www.luilackfillm.com
“Boswellia Sacra” je višedimenzionalni projekat koji se sastoji od kratkog igranog filma i istoimene knjige. Ideja je nastala pre šest godina kada sam čuo priču poznanika koju je doživeo, živeo i preživeo. Njegova priča odvijala se od marta 2010. do januara 2011. godine na teritoriji Republike Srbije. Smatram da je ova priča zaslužuila ekranizaciju zbog svoje autentičnosti i poruke, koja do sada, nije prikazana u našoj kinematografiji. Ovaj film je nastao iz revolta prema nametnutosti. Nametnuto nam je verovanje, po rođenju moramo da pratimo svoj rod i njegovu dužnost u društvu. Po rođenju nam je nametnut i broj, matični broj, gde odmah postajemo dejstvo nekog numerološkog sistema koji kasnije, takođe upravlja našim životima. Nametnuta nam je i religija, želiš ili ne, ti si po rođenju zbog geografskog položaja pravoslavac, katolik, budista… Kada čovek može da bira ono što želi, ono što oseća? Dozvolimo da ljubav ne bude nametnuta jer jedino tada čovek, kom god rodu pripada, može da oseti svoju svrhu i pripadnost društvu. Slogan filma je – na kraju, priroda uvek pobeđuje, a vi još jednom razmislite koliko ćete je poštovati… to je ujedno i ono što želim da poručim ovim filmom.
“MascotaCupid” je kratkometražni film koji je nastao u koprodukciji sa Instituto del Cine Madrid i u saradnji sa Acribus Studiom. Za inspiraciju ovog filma poslužila je priča o duendama sa početka našeg razgovora… pored toga govori i o jednom vidu samoće. Ova petnaestominutna priča je na poseban način oda zahvalnosti umetnicima sa španskog govornog područja. Za ovaj film potpisujem režiju i scenario, a igram i jednu od glavnih uloga pored španske glumice Carmen Mayordomo koja je 2023. godine dobila nagradu za najbolju pozorišnu glumicu u Madridu.
METS: -Retrospektiva vaših filmova će prikazati bogat opus vaše karijere. Koji trenutak u vašoj filmskoj karijeri smatrate najvažnijim i zašto?
STEFAN: -Svaki projekat je u trenutku stvaranja pa i nakon realizacije predstavljao nešto posebno, važno i donosio divne trenutke. Ne bih mogao da izdvojim nijedan baš iz razloga što je svaki od filmova donosio po deo slagalice koja je falila. Smatram da je najvažnije to što su ujedinjeni jer su sigurno svi podjednako na neki način doprineli da dođem do Madrida.
BARBARA MORI
METS: -Kao glumac i reditelj, kako balansirate između ova dva aspekta filmske produkcije i da li imate preferenciju između njih?
STEFAN: -Okolnosti čekanja su me naterale da se upustim u skoro svaki aspekt filmske umetnosti. Tako sam zahvaljujući savetu divnom umetniku Zijahu Sokoloviću oslobodio sebe nesigurnosti i napisao svoj prvi scenario. Nakon pisanja sam se upustio u aspekt preprodukcije koji me je naučio kako da uradim pitching svoje ideje kao i pronalasku finansijskih sredstava. Osnovne i master studije glume su mi svakako dale sigurnost da je to svakako nešto čime najbolje vladam. A onda je došla i režija kao posledica glumačkog angažmana samog sebe. Vrlo je tanka nit između ove dve oblasti, to sam utvrdio i studiranjem na masteru filmske režije u Madridu. Svaki period stvaranja nosi određene obaveze tako da je balans između vrlo izvodljiv, bitno je znati šta želiš da kažeš.
Možda ti se dopada: METS INTERVIEW: KENI NIJE MRTAV
METS: -Ko su vaši uzori u filmskoj industriji i kako su oni uticali na vaš rad?
STEFAN: -Ima dosta umetnika u filmskoj industriji koje neizmerno poštujem i čiji rad volim. Ali kad god govorim o uzorima uvek će to biti Pedro Almodovar i Barbara Mori jer sam zahvaljujući njima samouk naučio španski jezik. Almodovar je sigurno moj vodič kroz filmsku umetnost zato što njegovo stvaralaštvo predstavlja realne probleme. Možda je to i odgovor zašto moji filmovi govore baš o ovakvim problemima. Barbara Mori će svakako uvek biti moj vodič kroz rizik i razlog zašto sam se upustio u stvaranje autorskog filma.
METS: -Koji su vaši planovi za budućnost u smislu filmskih projekata i na koji način planirate da nastavite da istražujete društvene teme kroz svoje filmove?
STEFAN: -Trenutno je sva moja pažnja usmerena na scenario za moji prvi dugometražni film
’’Republika ZOO’’ koji pišem zajedno sa scenaristkinjom Miljanom Đorđević. Priča koja obrađuje različite društvene teme našeg društva, a posebno uticaj društvenih mreža – ’’bolest’’ modernog doba. Pored scenarija za dugometražni film, uveliko pišen i spremam mini seriju koja nosi naziv ’’dB’’ – decibeli. Zatim scenarije za dva kratkometražna filma, kao i tekst za pozorišnu predstavu. I kroz buduće projekte ću se dotaći društvenih tema zato što smatram da jedino na taj način mogu doneti i razumeti jedan deo isitne.
Stefan M. Mladenović je neosporno ime koje obećava da će nastaviti da nas oduševljava svojim radom i da će ostaviti neizbrisiv trag u svetu umetnosti. Pratite njegovu karijeru jer svaki njegov projekat predstavlja priliku da se svedoči genijalnosti u delovanju.
Stefan na mrežama:
Instagram : https://www.instagram.com/artistadelafe
Copyright naslovne fotografije: Miroslav Mitic , Luka Pekic
