Nedavna studija sprovedena u Švedskoj otkrila je fascinantnu spoznaju: naši mozgovi su inherentno programirani da efikasnije uče od osoba koje nam se dopadaju, dok su manje podložni uticaju osoba koje ne volimo. Ovaj nijansirani aspekt ljudske kognicije ima duboke implikacije, posebno u domenu formiranja verovanja i širenja informacija na društvenim mrežama.
Istraživači sa Lundskog univerziteta osmislili su intrigantni eksperiment. Učesnici su bili zaduženi da izaberu lica iz baze podataka, klasifikujući ih u grupe onih koje vole i onih koje ne vole. Svako lice je zatim bilo opremljeno profilom koji je detaljno opisivao pretpostavljene preferencije, uključujući omiljene sportove, hobije i političke afilijacije. Učesnicima je rečeno da lica u njihovoj omiljenoj grupi čine njihov “tim”, dok ona u neprijateljskoj kategoriji predstavljaju “protivnike”.
Nakon toga, učesnicima su prikazani različiti objekti i pozadine pored pomenutih lica, zadati s memorizacijom i pravljenjem asocijativnih veza — kognitivni proces poznat kao integracija memorije, koji je osnovni za učenje.
Rezultati su bili prosvetljujući. Učesnici su pokazali poboljšanu integraciju memorije kada su informacije bile povezane sa licima iz njihovog “tima”, što je rezultiralo većim samopouzdanjem u njihove odgovore. Međutim, ovaj kognitivni fenomen je oslabljen kada je veličina omiljene grupe minimalna, pri čemu nije bilo uočljive razlike u obradi informacija kada su se suočavali s usamljenim protivnicima.
Vođa istraživanja, Mikael Johansson, komentarisao je intrigantan fenomen procesuiranja neutralnih informacija kroz prizmu međuljudskih preferencija. Takođe je istakao potencijalno pojačavanje ovog efekta u stvarnim scenarijima.
Posledice ovog istraživanja su mnogobrojne. Ono osvetljava kako pojedinci mogu biti skloni selektivnom usvajanju i propagiranju informacija podržanih omiljenim grupama, time perpetuirajući pristrasne narative. U dinamičnom pejzažu društvenih mreža, gde je širenje informacija sveprisutno i često podložno međuljudskim dinamikama, razumevanje mehanizama koji upravljaju obradom i deljenjem informacija je od suštinskog značaja.
U suštini, studija ističe složenu interakciju između društvene kognicije i procesa učenja, nudeći dragocena saznanja o mehanizmima koji oblikuju naša verovanja i ponašanja u povezanom svetu.
Izvor: neurosciencenews.com
