Evrovizija, najveće muzičko takmičenje na svetu, ponovo je pred nama, a ove godine obećava da će biti posebno uzbuđujuća. Sa 37 zemalja koje učestvuju, očekuje se da će Malme, Švedska, biti epicentar muzičke strasti i rivalstva nakon pobede Loreen sa pesmom “Tattoo” 2023. godine.
Jedna od glavnih promena koje će obeležiti ovogodišnje takmičenje su inovacije u glasanju i strukturi samog šoua. U polufinalima, publika će imati i priliku da čuje pesme koje dolaze od velike petorke i domaćina, ali se neće takmičiti. Publika će odlučivati od finalistima, dok će žiri ostati ključni faktor u finalu. Glasanje iz celog sveta, koje se računa kao 38. zemlja, dodaje globalni šarm i uzbuđenje.
Ove godine, nivo konkurencije je izuzetno visok, sa mnogim zemljama koje su ozbiljno pristupile izboru pesama. Iako je teško predvideti pobednika, Hrvatska se trenutno nalazi na vrhu kladionica, dok su Ukrajina i Italija takođe visoko rangirane, Srbija je na dvadesetprvoj poziciji, no ne treba verovati ovim rangiranjima, jer sve zavisi od samog nastupa zemlje na takmičenju.
Švedska, kao domaćin, pokazala se kao izuzetan organizator, što nije iznenađujuće s obzirom na bogatu istoriju domaćinstva. Ovo nije prvi put da je Švedska bila domaćin, a njihovo iskustvo i stručnost su neprocenjivi resursi za svako takmičenje. Od 1975. godine, kada je Stockholm bio domaćin, pa sve do 2016. kada je Stokholm ponovo bio domaćin, Švedska je demonstrirala svoju sposobnost da održava spektakularne i nezaboravne događaje.
1975.
Evrovizija 1975. godine ostaje zabeležena kao jedna od ključnih godina u istoriji ovog prestižnog muzičkog takmičenja. Održana je u Stokholmu, Švedska, uoči švedskog nacionalnog praznika, što je doprinelo svečanom i uzbuđujućem ambijentu.
Takmičenje bilo je posebno po mnogo čemu. Pobednička pesma, “Ding-a-Dong”, izvedena od strane holandskog sastava Teach-In, postala je hit širom sveta i ostala upamćena kao jedna od najupečatljivijih numera u istoriji Evrovizije. Njihova vesela i zarazna melodija osvojila je srca publike i donela Holandiji drugu pobedu na Evroviziji.
Pored muzičkog trijumfa, 1975. godina je takođe obeležena po tome što je bila prva godina u kojoj su se koristili elektromagnetni mikrofoni, što je unapredilo kvalitet zvuka i omogućilo bolje tehničke performanse učesnicima, kao i novi sistem glasanja koji se koristi i danas.
1985.
Evrovizija 1985. godine predstavljala je još jedan važan trenutak u istoriji ovog šoua, obogaćujući ga nezaboravnim nastupima i intrigantnim događajima. Održana u švedskom gradu Göteborgu, ovo takmičenje ostavilo je dubok utisak na publiku širom Evrope.
Pobednička pesma te godine, “La det swinge” (“Pusti da se ljulja”), izvedena od strane norveškog dua Bobbysocks, donela je Norveškoj prvu pobedu na Evroviziji. Njihov energičan nastup i zarazna pesma osvojili su srca publike i pokazali da je Evrovizija mesto gde se može otkriti raznolikost muzičkog talenta.
Pored muzičkih dostignuća, 1985. godina je obeležena i po tome što je bila prva godina kada su se učesnici takmičili sa pratećim vokalima. Ovo je donelo novu dinamiku izvođenjima i omogućilo umetnicima da svoje pesme predstave na još impresivniji način.
Evrovizija 1985. godine takođe je bila važna zbog svog doprinosa promociji evropske kulture i saradnje među zemljama. U vreme kada su geopolitičke tenzije bile prisutne širom kontinenta, ovo takmičenje je pružilo priliku za izgradnju mostova između različitih nacija kroz muziku i umetnost.
1992.
Evrovizija 1992. godine održana je nakon značajnih promena u evropskoj geopolitici. Održana u Malmeu, ova godina predstavljala je novu eru za Evroviziju, sa širokim spektrom učesnika koji su reflektovali političke, društvene i kulturne promene koje su obeležile period nakon pada Berlinskog zida.
Pobednička pesma, “Why me?” (“Zašto ja?”), izvedena od strane irske pevačice Linda Martin, donela je irskoj četvrtu pobedu na takmičenju. Njena emotivna izvedba osvojile su srca žirija i demonstrirale snagu irske muzičke scene.
Osim muzičkih dostignuća, Evrovizija 1992. godine je bila važna i zbog svoje simboličke važnosti u kontekstu promena koje su se događale u Evropi tog vremena. Prisustvo učesnika iz bivših komunističkih zemalja i republika koje su se osamostalile nakon raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije dodatno je naglasilo važnost ovog takmičenja kao platforme za promovisanje mira, saradnje i raznolikosti.
2000.
Evrovizija 2000. godine predstavljala je prekretnicu u istoriji ovog prestižnog muzičkog takmičenja, obogaćujući ga novim trendovima i nezaboravnim nastupima. Održana u švedskom glavnom gradu, Stokholmu.
Pobednička pesma te godine, “Fly on the Wings of Love” (“Let na krilima ljubavi”), izvedena od strane danskog dua Olsen Brothers, donela je Danskoj drugu pobedu na Evroviziji. Njihov šarmantan nastup i zarazna pesma postali su simbol ovog takmičenja i doprineli popularnosti širom kontinenta.
Pored muzičkog trijumfa, 2000. godina je bila značajna i po tome što je obeležila početak nove ere u tehnološkom aspektu Evrovizije.
Evrovizija 2000. godine takođe je bila važna zbog svoje simboličke važnosti kao znak ponovnog ujedinjenja Evrope. Nakon perioda političkih i društvenih promena tokom prethodne decenije, ovo takmičenje je postalo platforma za slavljenje raznolikosti, kulture i jedinstva među evropskim nacijama.
2013.
Evrovizija 2013. godine bila je nezaboravno putovanje kroz muzičku raznolikost i kreativnost, sa šarmantnim švedskim gradom Malmeom, kao domaćinom.
Pobednička pesma te godine je bila “Only Teardrios”, izvedena od strane danske pevačice Emmelie de Forest.
Osim pobedničkog nastupa, Evrovizija 2013. godine pamti se i po drugim izuzetnim trenucima, uključujući nastupe poput Farida Mammadova “Hold me”, koji je osvojio drugo mesto za Azerbejdžan, kao i nastup Zlate Ognevich sa pesmom “Gravity” za Ukrajinu, koji je bio impresivan po svojoj originalnosti i vizuelnoj atraktivnosti. Poslušajte njen nastup sa finala i obratite pažnju na sam kraj, kada je se zahvalila na srpskom jeziku.
Još jedna važna karakteristika Evrovizije 2013. godine bila je popularnost društvenih medija i interaktivnosti. Publika je aktivno učestvovala u toku takmičenja putem društvenih mreža, deleći svoje favorite i komentarišući nastupe u realnom vremenu, čime je takmičenje postalo još bliže i dostupnije široj publici, zahvaljujući hastag-u (#).
2016.
Evrovizija 2016. godine bila je spektakularna manifestacija muzičkih talenata, kreativnosti i raznolikosti, sa Stokholmom kao sjajnim domaćinom. Ova godina je ostavila dubok utisak na publiku širom Evrope i van njenih granica, zahvaljujući i nastupu Jastina Timberlake-a tokom finalane večeri.
Pobednička pesma te godine, “1944”, izvedena od strane ukrajinske pevačice Jamale, ostavila je publiku bez daha svojom emotivnom snagom i autentičnošću. Pesma, inspirisana sudbinom Jamalinog bake tokom Drugog svetskog rata, izazvala je snažne emocije i postala simbol ne samo muzičke izvrsnosti, već i dubokih ljudskih priča.
Evrovizija 2016. godine pamti se i po drugim impresivnim nastupima, uključujući energične i kreativne performanse poput one francuskog predstavnika Amir-a sa pesmom “J'ai cherché” i predstavnika Australije Dami Im sa pesmom “Sound of Silence”. Ovi nastupi su dodatno obogatili takmičenje i demonstrirali bogatstvo muzičke raznolikosti na Evroviziji.
Još jedna značajna karakteristika Evrovizije 2016. godine bila je naglasak na inkluzivnosti i promovisanju različitosti. Ovo takmičenje je bilo prilika da se slavi različitost kultura, jezika i identiteta širom Evrope, čime je demonstrirano da muzika može biti moćno sredstvo za povezivanje ljudi bez obzira na njihove razlike.
2024.
Očekivanja su visoka, ali jedno je sigurno – Evrovizija 2024. će biti nezaboravna i predstavljaće vrhunac muzičke scene u Evropi i šire. Svi su spremni da vide koji će se izvođači istaknuti i osvojiti srca publike širom sveta.
Izvor: EBU/ EUROVISION
Naslovna fotografija: SVT
