Početak u Jugoslaviji i Mika Miš
Mikijev zabavnik, Mika Miš, sada Miki Maus, već više od osamdeset godina zabavlja mališane, ali i starije generacije.
Prvi broj časopisa sa imenom Mika Miš izašao je 1936. godine, iako nije postojala licenca za izdavanje na teritoriji Jugoslavije. Ipak, ovaj časopis koji je izlazio dva puta nedeljno bio je najprodavaniji dečiji časopis u predratnoj Jugoslaviji. Časopis je sadržao priče Mikija (priče lokalnih autora), kao i priče drugih junaka poput Fleš Gordona.
Ubrzo nakon izlaska Mike Miša, izlazi i časopis Miki Maus, koji je prema dostupnim informacijama počeo da izlazi početkom 1939. godine.
Mikijev zabavnik
Mikijev zabavnik, kao specijalno izdanje Politikinog zabavnika, bio je prava poslastica za sve ljubitelje Politikinog zabavnika. Izlazio je u vremenskom periodu od 1974. do 2001. godine. Interesantna činjenica je da je Politika imala licencu za teritoriju cele SFRJ, te je izlazio na slovenačkom, srpsko-hrvatskom (latinica) i srpskom (ćirilica), sve do sankcija UN prema SRJ i razilaženja nekadašnjih republika Jugoslavije.
Ponovo se pojavljuje 1994. godine i izlazi do 2001. godine, nakon čega Mikijev zabavnik kao deo Politikinog zabavnika prestaje da postoji.
Mikijev almanah
Mikijev Almanah je bila još jedna verzija koja se našla na našem tržištu. Izlazio je u periodu od 1967. do 1994. godine. Izlazio je jednom mesečno i za razliku od regularnog stripa, ovo je bila prava utopija za one koji su voleli svet Mikija i njegovih prijatelja. Nešto poput sadašnjeg Džepnog Paje Patka. Almanah po svojoj strukturi sadrži obilje drugih delova pored regularnih priča.
Pre par godina se na tržištu pojavio časopis Miki Maus koji je ponovo vratio stariju generaciju u neko bezbrižno vreme, a nove generacije će imati prilike da uživaju u novim avanturama Mikija, Šilje, Paje, Mini, Pate i drugih.
Najnovije izdanje Mikija Mausa će posebno biti interesantno za ljubitelje Evrovizije, jer se na naslovnici istog pojavljuju Lorin i Karija, ili barem njihovi dvojnici u svetu Mikija Mausa. Oni neće pevati na Evroviziji, već na Kvakvaviziji.
Neću otkrivati mnogo, brže do obližnjeg kioska i kupite primerak, jer priča o Evroviziji nikada dosta.
Ovo nije plaćeni članak, već oduševljenje prema ovom časopisu, bez obzira u kom obliku bio.
