Kad neko ume da začara scenu, čak i tišina postane deo predstave. Ona je jedna od tih umetnika. Svaki njen nastup je spektakl, svaki ton nosi nešto sirovo i autentično, a njena energija prelazi granice žanrova i očekivanja.
Ona je pevač, autor, vizionar. S lakoćom spaja tradiciju i modernost, stvara hitove koji odzvanjaju na sceni, ali i van nje. Danas nam otkriva kako izgleda proces stvaranja, šta je inspiriše i zašto njena umetnost uvek pomera granice.
Spremite se za razgovor koji je jednako jedinstven i nepredvidiv kao i ona sama.
Gošća METS INTERVIEW-a, Sashka YANX.
METS: -Dobro došla u METS. Želim ti srećnu 2025. godinu. Ovo je prvi METS intervju u ovoj godini, a i tvoj prvi intervju posle skoro godinu dana, zar ne?
YANX: -Srećna nova, METS, i svi praznici redom! Želim vam mnogo sjajnih intervjua, tekstova i mnogo jači reach nego u prethodnoj godini. Posebno hvala što je ovo prvi intervju u ovoj godini, šta je posebno zadovoljstvo da i vi i ja zajedno započnemo korak u novo(j). S obzirom na to da ste uvek na visini zadatka, prihvatila sam poziv i, da, ovo je moj prvi intervju posle oko godinu dana nužne pauze.
METS: -Šta te je navelo na taj hrabar potez – godinu dana izolacije od medija?
YANX: -Skup privatno-poslovnih stvari kroz godine i “severe burnout”. Dakle, tolikih razmera da sam već nekoliko godina živela u zabludi da ja kao nešto odmaram tu i tamo. Iako sam radila na sebi, po prirodi jaka i učena da idem napred, plus život bacakao stalno na ojačavanje, sve terete sam ipak nosila sa sobom dok i organizam nije počeo da puca i to godinama. Neke stvari još istražujem(o), neke znam, ali vrlo visoko opravdano, morala sam da zaustavim sve; ok, skoro sve, jer život teče a nemam uslova da ništa ne radim. No došlo je dotle da…
– Da ne bi popucalo skroz i nestalo, moralo je da stane i krene korak po korak da prohodava. I, evo… S obzirom na to da smo ovde vi i ja, za mene je ovo verovali ili ne, ogroman korak u tom sada ponovnom koračanju na koje sam ponosna, jer je trebalo mnogo, mnogo snage. Ljudi prečesto komentarišu da im je čudno kako to da ovo ili ono, ali kada ne doživite slično ili nemate znanje na temu, ne možete da shvatite, dakle manje i razumete, ako uopšte. I, to je ok… Verujte mi, i hvala Bogu da ne razumete na taj način i nemate problem.
-Najbolja stvar koju možete za druge da učinite srcem je da pronađete razumevanje i uviđavnost iako vam je nepojmljivo, jer ne dao Bog da se vama desi mnogo šta pa da vas onda to natera da razumete. U svakom slučaju, sada je sve mnogo bolje, vreme je prvi najbolji lek. Cele godine zapravo sastavljam puzle na temu “ko sam”; ima dosta novih, onda zagubljenih delova, kao i onih sada zamenjenih koji tu ne pripadaju.
Hvala mojim psima koji su kao andjeli čuvari, uvek tu kao svetlost i podsetnik da “samo obujem patike”.
METS: -Hvala ti što si odlučila da tvoj prvi intervju bude sa nama. Šta ti je najviše prijalo u periodu kada nisi morala da brineš za gostovanja, intervjue…?
YANX: -Najiskrenije, prvo šta mi pada na pamet su šminkanje i sređivanje, te pojavljivanje pred ljudima, kamerama. Jesam od malih nogu ispred istih, ali sam shvatila da sam tako ”po nekom difoltu” baš od tih malih nogu cementirala da ja sve to volim i da je to prosto tako, jer “takav je posao”. A niko vas, posebno u to vreme, ne prirpemi šta sve to nosi sa sobom. Dodajmo na to meni životno podeljene karte i potrebu da se “stalno diže, ustaje, opet pada u bunar, opet diže i ide napred”.
-E, pa ne može tako. Drago mi je što se sve više i otvorenije govori o mentalnom zdravlju, o stvarima “iza scene”, i što se ruše ta uverenja da nešto “mora i treba” tako i tako, a ako nije tako onda ste “slabi, imate izgovore, ne želite dovoljno”. To je ubistvo u vidu pritiska koje društvo stavi na ljude. Moram da dodam da mi nije prijalo što nisam uspela još uvek da se nađem sa nekim divnim kolegama i prijateljima, da se ispričamo, te da im objasnim stvari. Bože zdravlja, biće i to. Svakako zahvalna na svima koji su tu, na novima, i na onima koji su odšetali posebno neznajući ništa ni o čemu zaista. Sve ima svoje, i mnogo ponavljam, vreme je najbitniji faktor. Iliti, kako sam davno napisala “Proces se ne lepi flasterom, ne seče skalpelom, ne preskače, ne ubrzava, jer nikog ionako ne zaobiđe kakva god bila tvrđava” i to je tako.
METS: -Iako te nije bilo u medijima, ti si vredno radila. Šta je se lepo dešavalo na tom polju?
YANX: -Ono čemu sam se najviše posvetila, a nepravedno zapostavila je autorski rad. Prethodne godine, pre svega za druge. To ipak najviše volim – sva kreativna stvaranja i procese. Bilo pisanje muzike i tekstova, snimanje, produciranje, kreativne direkcije, šta god “iza scene”. Jedva čekam da čujete novu i prvu pesmu fantastičnog benda “Blackberries” iz Niša, koji su me kao ljudi i muzičari oduševili.
-Godinama im je na nastupima gost moj vrhunski kolega Daniel Kajmakoski, od ove godine i ja. Puno mi je srce što su mene i fenomenalnog kolegu Novaka Aškovića (producenta i kompozitora) odabrali i za autorski rad u koji kreću, napokon, da ih baš svi čuju i vide. Otkriće su mi i velika inspiracija za sve, možda i najveća u 2024. godini. Miljan Cekić, pevač benda, je neko ko svojim vanserijskim vokalom toliko posebno nosi celu pesmu (koju ćete čuti uskoro), a neprikosnoven je pred publikom. Nastupao je i na mnogim svetskim binama. Anja Vojnić, pevačica benda, mi je veliko otkrovenje, ima ama baš sve vrhunsko za ovaj posao te jedva čekam gde će oni biti u duetu, ali i ona kao lead vokal u pesmama ovog benda. A celu priču predvodi klavijaturista ali i profesor istorije Hadži Marko Dimitrijević, i ne samo bend već nekoliko projekata koje Blackberries rade, sa tolikom pažnjom, posvećenošću, šmekom, velikim srcem i merakom, rekla bih – onako baš južnjački.
-Tu su i predivni ljudi a vrhunski muzičari Neško, Bagzi, Miško, Andrija, Mića i mnogi drugi koji čine celu veliku familiju ovog b(r)enda. Izdvojila bih Gavru, mog omiljenog i najmlađeg Blackberries člana, znam da se ostali ne ljute, znaju koliki je car. Iako smo radili za mnoge druge sjajne kolege iz pop muzike, poput unikatne Rine, Džoni Bravo-a i drugih, izdvojila sam Blackberries jer pesma samo što nije izašla i verujem da će intervju biti i kod vas. A radili smo naravno i mnogo pesama za top kolege iz folk žanra, naše poznate zvezde, ali neću da odajem, čuće i videće publika uskoro. Uzbuđena sam, zahvalna i jedva čekam da sve iz svih žanrova dođe do publike, to je i poenta!
METS: -Mnogi su očekivali da ćeš učestvovati na ovogodišnjem PZE-u kao takmičar.
YANX: -Koji mnogi? (smeh) Šalu na stranu, česti su kod nas komentari “jaoj… evo ove/ovog/ovih opet…”, a zapravo je festival specifične prirode i poput muzičke pop olimpijade gde je logično, kao i u sportu, da se ako imate dobru pesmu prijavljujete koliko god puta. A ima dosta stvari koje zapravo ljudi mešaju, i drugačije na PZE i ESC gledaju. Do toga je. U mnogim drugim zemljama se šta više i jedva čeka da je tu neko ko je već bio, a posebno neko ko se visoko kotirao. A druge strane, baš ne volim takmičenja iako sam u nekima bila kroz, sada već dve i po decenije u ovom poslu, samo zato jer su format koji ljudi vole i u sklopu posla, često marketinški poželjan format. Ove godine je pesma Blackberries-a bila prijavljena, dakle i ja kao autor iste, ali nije prošla na fest. Jaka jeste, ali to dakle nije pesmin put. Svakako bih volela da ovaj bend, ako ih put karijere nanese, vidim na PZE bini nekad.
METS: -Tvoja poslednja takmičarska numera sa PZE-a “Kolo”, je veoma energična. Vilijam iz WIWIBLOGGS-a je pesmu opisao kao “Belgrade city, very downtown…”
YANX: -Vilijam me je oduševio pogodivši šta smo super talentovani Relja Jakovljević (producent, kompozitor) i ja hteli, pre svega muzički, da prenesemo – baš spoj nasleđa, modernog i budućnosti, naše i zapadne pop muzičke kulture koje je profesor Ivan Lekić, kako znam da kažem, naš doktor za zvuk, upakovao i super smiksao mnogo različitih elemenata. Da, rekla bih da je, s obzirom na to da nije prošla u finale, a najviše su reagovali stranci, najviše ono na šta smo se i mi naslanjali – k-pop manir.
-Te pretpostavljam da je dakle bila previše futuristična za nas ovde trenutno. Najpre to od ponuđenog. Ako nešto poput “Kolo” zvuka bude postalo aktuelno, onda će takvi miksevi rada i moći. Do tad, mi smo srećni što su stranci iz Evrope reagovali top, ljudi iz USA, pa čak i koreanci prepoznali i slušali. Ništa bez najveće podrške i poverenja u nas za ceo projekat od strane velikog cara i našeg vrsnog muzičara, ali i uspešnog poslovnog čoveka Aleksandra Sofronijevića i AS Studioton izdavačke kuće.
-On je inače vrlo vredan, inovativan i hrabar da prepozna i stane iza svega šta misli da je kvalitet, i to bez presedana; s ukusom, znanjem i iskustvom prepozna nešto šta možda trenutno “ne prodje” ali se namesti vreme kada to bude (re)aktuelno, a to retki umeju u ovom našem šou biznisu. I naravno, i u pesmi “Bejbi bejbi”, tako i za “Kolo”, prisutna je poruka mog jezga – ONLY LOVE. Iliti “Only love is real revolution. Resolution. Evolution. Solution.” Predstavljeno je kroz ‘yanx’ boje i nešto šta smo svetu i želeli da kažemo, da je ljubav osnovni, glavni sastojak za sve zdravo i pravo. Iza obe pesme i tih projekata stoji AS Studioton, i naravno Aca Sofronijević kao izvršni producent.
METS: -Koji zvuk iz svakodnevnog života najviše liči na tvoj glas?
YANX: -Veoma interesantno pitanje na koje, i pored mozganja, nemam “na keca” odgovor. Možda neki prijatni iz ASMR zvučnih foldera, jer često ljudi kažu da ih moj “flah smiruje i opušta”. Zbunio si me, nije lako naći odgovor! (smeh)
METS: -Da li te ikada ritam srca inspirisao za neku pesmu?
YANX: -Jeste samo za neke primenjene muzike, ali za popularnu nije. Međutim s obzirom na to da je to najsavršeniji ‘beat’ koji postoji, Bogom dan, sve šta bi se uradilo ne bi moglo da priđe tome, realno. Jer muzika možda životu daje boje i smisao, ali ovo drugo je esencija svakog života ikada.
METS: -Kad bi mogla da komponuješ pesmu sa vetrom, kišom ili gromom – koji bi prirodni fenomen izabrala?
YANX: -Hurricane je “zauzet” (smeh), a grom volim zbog Flash-a (omiljeni superjunak). Međutim najradije aurora borealis; iako nisam još uvek uživo videla, znam da bude prizor i sa roze, plavom i zelenom bojom – iliti u YANX bojama (bojama brenda). I taman može muzika biti ili epic ili smireni emotivni chill. Opet teška pitanja! Šalu na stranu, mislim da su ovo najoriginalnija pitanja koja sam ikada dobila, bravo.
METS: -Postoji li ton ili akord koji te istovremeno smiruje i uzbuđuje?
YANX: -Apsolutno, i to akordi. Čuje se u mnogim pesmama koje pisah, a to su durski četvrti u molu, prelaz iz istoimenog mola u dur, i neke chill “sedmice” kako mi kažemo. Mada ima dosta lepih, kako koji i kako (za) šta. Ipak, najčešće i najlepše kada je niz, tonova, akorada ali niz. Kidaš sa pitanjima, morala sam upaliti teoretski deo mozga koji još od faksa stoji u prašnjavim folderima memorije, da se setim šta je sve “ono dobro šta radi”. (smeh)
METS: -Koja pesma iz tvoje karijere ima najviše tajni u sebi koje niko ne zna?
YANX: -Uff… Definitivno jedna iz 2020. kojoj se svake godine pomera izlazak, evo u februaru će peta godina (‘ladno) kako još nije ugledala svetlost dana. Naravno, najpre jer je, po mom mišljenju, najteža, najemotivnija, najdirektnija, najiskrenija, najintimnija pesma do sad. Moguće i najjača ljubavna koju napisah za sebe (sebe kao izvođača autorskih radova, haha…).
Ima tu razloga zašto odlažem, treba da bude od tona do slike sve na svom mestu. Kada sam je pisala, imala je deo koji je bio predirektan te sam promenila kada sam se osećala bolje. Nisam želela da ostane i ta ljutnja, nego samo srž. Mnogi prijatelji i kolege se slažu da je prava jaka za PZE- jeste, ali i nije jer se dva kriterijuma kose sa pravilima. A ne želim to da menjam na uštrp cele priče, slike. O tom potom. Bože zdravlja, jedino kada izađe, na ovaj ili onaj način, će moći da se doživi opis.
A ovako na suvo… (smeh)
METS: -Kako zamišljaš svoju idealnu scenu povratka – šta vidiš, šta čuješ, kako se osećaš?
YANX: -Ovo je možda najteže pitanje jer sam još u procesu, iako mnogo bolje, Bogu hvala. Kako kažu naši stari “usladilo mi se” ovo sve ‘behind the scenes’ pa se radije ne bih pojavljivala. Međutim, tri su stvari koje ‘vuku’ ka sceni, i tu nastupa poniznost. A to je da se dar od Boga deli sa publikom; da ono šta mi je dato da napišem, zapakujem i otpevam treba da izađe u etar i nekome pomogne, što emotivno, što kroz đuskanje i uživanje; i da sva ona žrtva, prebrz tempo, neprospavane noći, što bi rekli krv i znoj, imaju svoj odgovor na njihovo ‘zašto’.
-Jedan od bitnih razloga koji me je uvek zaustavljao te bacao u “stani – kreni – povuci se – ipak nemoj” je moja želja i zamisao odmalena da na mojim koncertima i uopšte u koracima karijere budu moji roditelji koji su dosta sebe na sve načine uložili kada sam bila mala da bih imala opcije, rana iskustva i znanje te postala uopšte to šta sam danas. Zato sam se trudila iz petnih žila da to iz zahvalnosti opravdam čim sam malo porasla. To nikada ne može da se ostvari i ok. I to razumeju samo oni koji su sličan sklop i prošli su sličnu situaciju. I, da. Ljudi pre svega rade nešto zbog sebe. Međutim i baš zato, je meni bitnije da pesme koje uradim tamo negde ostanu, slušaju se, traju, bilo da ih izvodi neko drugi ili ja. A javno pojavljivanje jedino dugujem svojoj publici.
-I to bi bio najveći motiv, jer znam koliko poruka dobijam godinama kako je nekome nešto šta radim pomoglo u nekom životnom periodu. E, tu već… Nije ok biti sebičan, jer se prenosi dalje, ima bitniju svrhu i dobija svoju vrednost. Što bismo rekli, Bože zdravlja, da smo svi živi i zdravi pa polako. Meni je srećom u ovih par godina otpalo mnogo nepotrebnih uverenja koja su bila duboko urezana jer su nam punili glavu u ovom poslu o ovom poslu, posebno ako smo žene, i posebno kod nas i u regionu.
No bolje da ni ne zagrebem u tu kutiju, ima mnogo, mnogo toga.
METS: -Za kraj, da li postoji nešto što nikada nisi imala priliku da kažeš, a sada bi želela?
YANX: -Postoji dosta toga, ali znanje i iskustvo iz ovog posla, uopšte javnog, nalažu da je najbitnije umeti naći balans i biti mudar. Dakle, za šta je kada vreme i mesto, i da li ima potrebe. Prečesto sam bila u situacijama gde istina, ferplej i pravednost nisu postojale, a nemate prostora da se za to izborite, kažete, odreagujete. Iskoristiću priliku da pošaljem podršku studentima, jer su studenti u pravu. Sistem ne radi, a jeste ono šta treba da radi na svim poljima, tako i u muzičkoj industriji koja je u odnosu na mnoge druge bitne životne manje bitna grana. Ozdravljenjem i funkcionisanjem onih glavnih bitnih sistema, ostali bi nadam se trebalo da “povuku nogu”. Određen način na koji naša umetnička delatnost funkcioniše kod nas godinama jeste nešto šta me odvraća od bavljenja istom. Nije samo do sistema, mnogo toga je zaista i do ljudi. A pojavljivati se javno, osmehivati i “gurati svoju priču” dok znate kako se šta kotrlja iza scene, meni nije nešto užitak, kao ni borba s vetrenjačama od malih nogu jer logično je da u određenom stepenu razvoja trčiš, ali ne u mestu ili da te uporno sklanjaju ako pretičeš.
MOŽDA TI SE DOPADNE: METS INTERVIEW: SAJSI MC
-Neke stvari postoje od kada i ovaj posao, menjaju se kako se menja vreme, ali kod nas kao da ne možemo da prebacimo preko te neke prečke na određene teme. Naravno, ne generalizujem, ima ljudi koji su sjajni i stvari koje funkcionišu. I da, najviše je do kvara na generalnom sistemu i ugnjetavanju kulture (svega) već 30 godina. Poražavajuće je da sam bila mnogo cenjenija u svemu šta sam radila u inostranstvu nego kod nas. A postoji dosta naših ljudi na svim poljima za koje se ne zna, a savršeni su ambasadori ove divne zemlje. Da ne pominjem gomile ljudi koji su se odselili jer nemaju prostora da rade i žive dostojanstveno.
-Pesma “Kolo” je onako upakovana s mašnicom s prstohvatom sarkazma, najpre muzički, trebalo da prenese globalnu klimu i podseti na bitne vrednosti i da nas uporno po svemu dele i svađaju. Nije ni mogla da dođe do izražaja od sve te magle. A nama, ali i celoj planeti treba solidarnost, uviđavnost, jedinstvo, sloga, poštovanje, isceljenje. Tako da su studenti, koliko vidim ne samo kod nas nego već i širom regiona, jedna probuđena sila, jaka svetlost i svesnost koja nas sve raduje. Odavde, do svemira.
YANX na socijalnim mrežama:
Instagram: @yanx
Totografije: Dragan Jereminov, Stanko Djalić
Tekst ovog intervjua, uključujući sve njegove delove, zaštićen je Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Svako neovlašćeno kopiranje, reprodukovanje, objavljivanje ili distribucija sadržaja, u celosti ili delimično, strogo je zabranjeno.
