MILA. Ok, sad smo tu. Trap sa transom? Da, to je zapravo fina kombinacija. Ništa previše, ali dovoljno dobro. Nije to eksplozija, ali ima neku atmosferu koja stvori džepove gde ritam i melodija mogu da izvuku pažnju. I, znaš šta? Iako možda nije pesma koja razbija sve barijere, to je sigurno nešto što ne možeš da ignorišeš.
Saksofon daje pesmi jedinstven puls. Jednostavno ima svoj groove i zvuči osvežavajuće na PZE-u, gde su svi već pregazili preko standardnih zvukova. MILA je stvar koja može da stvori drugačiji ugođaj, bez da se nameće previše. To je pesma koja zna da ima ritam, i to je ono što je važno – prisutna je, ali na način koji te drži u napetosti. Pohvala je zaslužena, jer je ovo interesantno, kad god se gleda sa strane PZE-a.
Verujem da je gledamo u finalu.
