Vampiri. Ime koje nosi težinu vremena. Ne vremena sadašnjeg, već onog koje je prošlo, kada je muzika bila prozor u dušu, a stihovi šifrovane poruke za zaljubljena srca. Oni su bili glas te epohe, između romantike i rokenrol šarma, i sada su tu ponovo. Ovaj put, country, rockabilly ritam. Zamišljeno, nostalgično…
Pesma nije za svakoga. Ovo je za one koji osećaju težinu prošlosti. Za one kojima prva gitarska nota miriše na stare ploče, na duvanski dim u zadimljenim klubovima i smeh u društvu koje više ne viđaju. Ritam je sporiji, kao vreme koje teče kada si na nekoj igranci, tamo 1950 i neke. Ovo je numera koja ne žuri…
Ali da li je ovo za PZE? Da li je ovo za publiku koja traži eksploziju, neon, vatru i buku? Teško. Ovo je pesma koja stoji po strani, u senci reflektora, posmatra i sluša. Nije za mase. Ovo je za one koji se sete mirisa prošlog leta, zvuka smeha koji sada odzvanja samo u glavi.
Country u duši, Vampiri u srcu. Neće ovo razbiti zidove ili uzburkati mase. Ali možda će nekoga dirnuti tamo gde je najvažnije – tamo gde još čuvamo delove sebe iz vremena kada je sve bilo jednostavnije.
Finale? Verovatno ne. Ali pesma će ostati. Tiho, ali nepokolebljivo.
