Zvuk koji miriše na slavlje, glas koji zove na lomljenje čaša. MIlan Nikolić je poznat po svojoj virtuoznosti, dok za Caku… Ovo je prvi put da čujem za nju, i mogu samo reći da u njenom glasom ima nečeg lepog – kao da te poziva da spustiš telefon, ustaneš i zagrliš nekog i kreneš da đuskaš.
Pop-folk, ali ne onaj što se trudi da bude globalan, već onaj što prija domaćem srcu, iskren do kostiju.
Ovo nije pesma za arene i produkciju od milion dolara. Ovo je za podijume gde se prašina podiže, za trenutke kada ti je ritam u krvi, a melodija u vinu.
Evrovizija? Bojim se da je fanovi neće razumeti, i ovo je pesma koja osvaja drugačije – kroz ljudsku bliskost, kroz onaj momenat kada svi pevaju refren uglas. Rezultat? Proslave će je voleti. A gde ima veće pozornice od života samog?
Nažalost, Milan Nikolić se povukao sa takmičenja ovogodišnjeg PZE-a. Šta će se desiti sa učešćem, ostaje nam da sačekamo RTS.
