Dom omladine Beograda i Biblijski kulturni centar pokreću novi ciklus tribina, pod nazivom “RELIGIJA I KULTURA U ISTORIJI I (POST)MODERNI”.
Tema prve tribine je “KNJIGE ENOHOVE – zabranjena ili zaboravljena književnost”, a biće održana u sredu, 26. februara od 19 časova.
Učestvuju: dr Ljiljana Jovanović, teolog i ma Jovan Blagojević, Biblijski kulturni centar. Moderator: Milana Ivković, teolog.
Enoh je, uz zagonetnog car-sveštenika Melhisedeka i znamenitog proroka Iliju, jedan od tri besmrtnika Starog zaveta. Jedan od pretpotopnih velika predstavljen na mističan način u kratkoj retoričkoj vinjeti prve tablice naroda date u biblijskom tekstu. Verovatno upravo nedorečenost starozavetnog teksta je ostavila dosta prostora za pozniji razvoj predanja o ovoj ličnosti i formiranja obimnog enohističkog korpusa koji obiluje apokaliptičkim spenama i tajanstevnim opisima putovanja kroz različite sfere nebesa…
U novije vreme, često se o ovom korpusu priča kao i zabranjenim proročkim knjigama koje su od strane verskih zvaničnika izbačene iz Biblije. Šta, međutim, znamo o Enohu, enohističkoj književnosti, vremenu njenog nastanka i odnosu prema biblijskom kanonu. Koje su ključne poruke ove književnosti?
O CIKLUSU TRIBINA RELIGIJA I KULTURA U ISTORIJI I (POST)MODERNI
Nakon nekoliko uspešnih ciklusa tribina koje je Dom omladine Beograda realizovao u saradnji sa Biblijskim kulturnim centrom, a u okviru kojih smo se iz različitih uglova i vidovima međusobnog prožimanja, bavili temamama religije, civilizacije, kulture i istorij, tokom 2025. godine nastavljamo sa razmatranjem ovih oblasti. Kroz ciklus tribima “Religija i kultura u istoriji i (post) moderni” postavljamo šira pitanja: šta znači živeti u vremenu kada se kultura i religija dovode u pitanje, kada se tradicionalne vrednosti preispituju, a novi izazovi zahtevaju sveže odgovore? Možemo li iz iskustava prošlosti izvlačiti smernice za budućnost, i na koji način istorijske ideje mogu da inspirišu rešenja za savremene dileme? Savremeni svet karakteriše prefiks post-, tako da živimo u post-hrišćanskom svetu, post-(post) modernom dobu, a možda i post-kulturnom. I kultura i religija se suočavaju sa brojnim, često i zajedničkim izazovima sveta u kojem su se dugo podrazumevale, ali koji ih sve više doživljava kao suvišne ili čak strane faktore. Da li istorijsko iskustvo može da nam pomogne da u postmodernom svetu nađemo obrazac koji će religiji i kulturi obezbediti mesto i mogući uticaj?
