David Attenborough jednom je rekao da bi, ako bi mogao biti bilo koje životinje, izabrao biti lenjivac — jer bi imao dobar život, sa “ne previše toga za raditi”.
Možda je mislio na činjenicu da su lenjivci najsporije kretajući sisavci na svetu. Zapravo, manje vremena će vam trebati da pročitate ovaj tekst nego što je potrebno lenjivcu da se pomakne nekoliko metara!
Spori pokretači … i jedci! Lenjivci prosečno pređu manje od 40 metara dnevno. Kreću se sporo jer većinom jedu lišće, koje im ne daje dovoljno energije da se brzo kreću.
Takođe imaju najsporiji metabolizam od svih sisavaca. Moglo bi im trebati i do 30 dana da svaraju jedan list!
Ali to ne utiče na njihovu snagu. Lenjivci su oko tri puta jači od prosečnog čoveka, prema Fondaciji za očuvanje lenjivaca.
Stablači Lenjivci provode do 90% svog života viseci naopačke u drveću — uglavnom spavajući. Lenjivac spava između 15 i 20 sati svaki dan.
Ponekad padnu, i to je u redu! Mogu pasti i do 30 metara bez povrede, i prosečno padaju iz drveća otprilike jednom nedeljno. Ako pak padnu u vodu, to je takođe u redu. Lenjivci su dobri plivači, i brže se kreću u vodi nego u drveću!
Njihova dlaka je dom za druge Različiti insekti i alge žive u dlaci lenjivca — to im je dobro jer je toplo i ponekad vlažno, a lenjivci se ne kreću mnogo.
Alge takođe daju lenjivčevoj dlaci zelenu boju, pomažući mu da se stopi sa drvećem i da ostane bezbedan od drugih životinja.
Izvor: slothconservation.org
