tam i “DURUM DURUM” – mistika, ritam, magija. Ovo su moderne dodole, pesma koja priziva nešto sirovo, iskonsko. Vozi bez prestanka, gradi atmosferu, zavodi.
Full package, nema šta. Finale je neminovno, a možda i nešto više. Ovo je jedan od trenutaka kada pesma nije samo pesma – već ritual, osećaj, hipnotički trans.
Podseća na Teya Doru, na Elicu i Stojana, ali je svoja. Treperi u vazduhu kao nešto drevno, a zvuči tako moderno. Ostaje da vidimo kako će izgledati uživo, jer ako vizuelno prati ovu energiju – može se desiti čudo.
